ggm

Ono sto sam naucila je da niko ne moze da nam upropasti zivot kao nasi roditelji, ponekad oboje to urade.

Jednog sam izgubila i mislim da je ostao i da ce ostati negde u pozadini, nikako pored ili ispred mene.

Najvaznije je da ne napravim taj pogled iza ramena, da se ne osvrnem, ne samo sad, nego nikad, jer nista se to ne moze ispraviti. To ce se zavrsiti smrcu jednog od nas, ili neki period pre toga.

Komunikacija je prestala, ona je nepotrebni kontakt, izgleda kao nesto sto je nemoguce, iako sam ja pristalica sve moguceg i nikad ne reci nikad.

Kupovala sam pokolon drugarici, naisla sam na natpis, mom tati. Mislim da sam za sekund udaljila pogled.

Trackback URL: http://www.blog.rs/trackback.php?id=234863