ggm

U pozadini cujem i vidim to nesto sto me ocekuje, polako, kao i sve ostalo sto je doslo.

Nisam naucila da kontrolisem impulsivna osecanja. Smetaju mi, koce me. Na dan blokiraju  moju zelju i volju i ukoliko me tog dana neko vidi, vidi me u proslosti.

Ono sto osecam zna da bude kontradiktorno, pomesano, potpuno me zbuni i kao da letim iz jednog stanja u drugo, izvlaceci i trazeci izgovore, valjda pokusavajuci da razumem da li su objektivna i realna za mene.

Imam apsolutno sve predispozicije za tim saranjem osecanja, popularnom promenom raspolozenja.

Gubim se u masti i realnosti. Mada su ona za mene povezana, valjda usled maste sledi njihova realizacija. Nekad ih odmah stavljam u sadasnjost, iako ona jos uvek nisu dostigla prisutnost.

Samoca  mi je uzasno potrebna. Da vidim gde sam, sta treba da radim, sta da prekinem, da li se dovoljno trudim ili da prestanem sa svim tim i pustim vreme da mi pomogne.

Moji principi se menjaju. Oni utemeljeni ne, ali drugi koju su se podrazumevali, njih menjam. Vec sam neke promenila.

Moja sreca, tvoja, njena, njegova. Granica dobrote, onog sto je u veri dobrog dozvoljeno, klima se. Mozda se menja svuda u svetu. Pa se i ja prilagodjavam.

Trackback URL: http://www.blog.rs/trackback.php?id=234864